Bivanje


cena: 1800,00 rsd Poruči

Autori: Zoran i Milica Gruičić
Obim: 163 strane
Format: 21 x 15 cm
Publikovano: Novi Sad, Jul 2005. godine

OPIS:

Knjiga koja je pred Vama nadovezuje se na prethodne četiri: "Svet Energija", "Sazrevanje Svesti", "Isceljivanje Energijama" i "Zrela Svest", u kojima se izlaže višegodišnjim istraživačkim radom sistematski prikupljeno znanje i iskustvo na putu sagledavanja čovekove suštine i svrhe postojanja, kao i načina za njeno spoznavanje, odnosno ostvarivanje.

Knjiga je podeljena u šest poglavlja :

SADRŽAJ:

UVOD


I MENTALNI VID

1. POJAM MENTALNOG VIDA
2. VIBRATORNO-ENERGETSKI ELEMENTI
2.1. Um
2.2. Treće oko
2.3. Kanal trećeg oka
3. ORGANSKI ELEMENTI
3.1. Nervni sistem
3.2. Veliki mozak.
3.3. Amigdale
3.4. Epifiza
4. TAN TIJEN
5. TEHNIKA VEŽBANJA
5.1. Svakodnevne meditacije
5.2. Primena mentalnog vida
5.3. Mentalni vid na daljinu
5.4. Razvoj mentalnog vida
ZAKLJUČAK

II NASTANAK I RAZVOJ ČOVEKA

UVOD
1. PRAČOVEK
1.1. Silazak sa drveta
1.2. Pronalazak oruđa
1.3. Pronalazak vatre
1.4. Pra-govor
2. LJUDSKA VRSTA
2.1. Genetski kod ljudske vrste
2.2. Ispoljavanje genetskog koda
3. RAZVOJ LJUDSKE VRSTE
3.1. Nastanak rasa
3.2. Naseljavanje Amerike i Australije
3.3. Razvoj individualne Svesti
4. SAZREVANJE SVESTI
4.1. Pojam Zrele Svesti
4.2. Rast broja Zrelih Svesti
5. DALJI RAZVOJ ČOVEČANSTVA
5.1. Period od 2100. do 4000. godine
5.2. Period od 4000. do 8000. godine
5.3. Period od 8000. do 12000. godine
ZAKLJUČAK

III ELEMENTI KARME

1. POJAM KARME
2. NIVOI KARME
2.1. Nivo Svesti
2.2. Nivo Vibracije-Energije
2.3. Nivo materije
3. OMETAJUĆI FAKTORI ISPOLJAVANJA KARME
4. "VEZANOSTI"
4.1. "Lažno ja"
4.2. Vezanost za cilj
4.3. Duhovnost
4.4. Moć
4.5. Strahovi
5. KARMA I BOLESTI
5.1. Nivo Svesti
5.2. Nivo Vibracije-Energije
5.3. Nivo materije
6. INKARNACIJA-REINKARNACIJA
6.1. Genetski kod
6.2. Genetske osobine
6.3. Inkarnacija
6.4. Reinkarnacija
6.5. Razvoj individualne Svesti
7. REPROGRAMIRANJE KARME
7.1. Globalni procesi
7.2. Pojedinačni procesi

IV SVEDOČENJE

1. DOŽIVLJAVANJE UMOM
2. OSVEŠĆIVANJE UMA
3. MEĐUSOBNO OSVEŠĆIVANJE SVESTI
4. MEDITACIJE

V BIVANJE

1. STVARNOST I MANIFESTACIJE
2. STVARNOST I ČOVEK
3. NIŠTA SE NE RAĐA I NIŠTA NE UMIRE
4. BLJESAK INDIVIDUALNOSTI
5. IZVOR PROCESA
6. PRIGUŠENI UM
7. SPOKOJSTVO UMA
8. OSVEŠĆENO ANGAŽOVANJE UMA
9. SMISAO ŽIVOTA
10. BIVANJE

VI "NIVOI" BIVANJA

1. BIVANJE UZ MENTALNI NAPOR
2. BIVANJE UZ POSMATRANJE
3. SPONTANO BIVANJE

ZAKLJUČAK

INDEKS POJMOVA

LITERATURA KOJU PREPORUČUJEMO

 

 

——————————————

STVARNOST I MANIFESTACIJE

 

 

———————————————

9. SMISAO ŽIVOTA

Cilj/smisao života19' moguće je tumačiti iz ugla filozofije, religije, psihologije, ezoterije, mistike, hermetizma itd, te se možemo opredeliti za neko od tumačenja u moru postojećih, kao što su: "biti jedno sa Bogom", "spoznati Boga u sebi", "samoostvariti se" itd.

Svaka od navedenih sintagmi je kao definicija smisla života unekoliko prihvatljiva, jer u manjoj ili većoj meri odražava istinu. Medutim, nijedno određenje ne uspeva da izađe izvan okvira uma, koji ga je odredio kao reakciju na spoznanje smisla života, te tako ostaje subjektivan i nedovoljno jasan koncept da bi bio uzet kao sveobuhvatan. Upravo ograničene mogućnosti uma, kao manifes-tacije Svesti, ograničavaju i nas u iznalaženju optimalnog rešenja.

Stanovište da je svrha-cilj-smisao čovekovog života: doseći stanje Jedinstva sa Stvaraocem, Jednosti sa Stvarnošću, odnosno Bogom..., treba stoga posmatrati isključivo kao lično spoznanje prepričano u vidu nužnog predloška, a ne kao definiciju. Zato bismo umesto odgovora na pitanje - koji je smisao života?, ostavili prazan prostor, da bi tragalac u njega sam upisao svoj nemi, definitivni odgovor, kao plod oslovljavanja Boga molitvama zahval-nosti, a potom i svim drugim molitvama u meditaciji (tihovanju). Pitanje smisla života otvara i niz drugih pitanja, kao što su: Ko sam ja?, Štaje čovek?, Štaje život?... S obzirom da se odgovo-ri i na ova pitanja svojim suštinskim delom nalaze "izvan uma", nemoguće ih je dati u celini. Ono što je u nekoj meri moguće, jeste ukazati na procese koji se odvijaju "u čoveku", "preko čoveka" ili "uz pomoć čoveka".

Doći do odgovora na pitanje - ko sam ja?, ili - odakle dolazi i kako nastaje svet? itd, u suštini znači i otkriti smisao života, a to možemo samo onda kada se oslobodimo svake vezanosti za svoju individualnost i život kao formu izražavanja individualnosti.

Čovekje jedinstvo Svesti, Vibracija, Energija i materije, pa ipak zbir ovih procesa ne može definisati čoveka u celini, nego samo može da ukaže na manifestacije koje se dešavaju u njemu, a čiji izvor je - Bog (Stvamost, Apsolut).

Bog (Stvarnost, Apsolut) je ono jedino što postoji, a sve što izvire iz njega jesu manifestacije koje spoznajemo u manjoj ili većoj meri. Kako manifestacije nisu sama Stvarnost, nego iluzija, moramo ih prevazići da bismo stigli do cilja, odnosno Stvarnosti.

Cilj da se večno stanje Stvarnosti ostvari svesno, tj. da se dosegne stanje - "ja sam Stvamost", što znači biti sopstveni cilj i delo.

Međutim, paradoksalno, čovek ne može da dosegne stanje Stvarnosti (Boga, Apsoluta), i to zato što nema šta da dosegne -on već jeste u Stvarnosti, već je sama Stvarnost. Oni koji ne mogu da poveruju da su jedno sa Stvarnošću, odnosno Bogom, nisu to u stanju usled svoje poistovećenosti sa umom i zbog doživljaja umnog opisa Stvarnosti kao onog što je suština.

Prema tome, eilj života eovekaje bitijedno sa Stvarnošću (Bo-gom, 7\psolutom), odnosno biti sama Stvarnost, što predstavlja eilj bez eilja. Ideja da nema cilja znači da je sve već tu, "u nama". Zato niko ne može umesto nas samih da nas do njega "dovede". Različiti oblici meditiranja, molitve, poseban način (duhovnog) života, nauka, religija..., ne mogu da reše pitanje cilja života, mada mogu da pomognu. Ta mogućnost jedino je data individui. Dakle, blagostanje porodice, grada, države, uspesi u delatnosti kojom se pojedinac bavi i sl, suštinski imaju za cilj odvijanje razvoja u Kreaciji, osvešćivanje Stvarnosti, ostvarivanje harmonije sa Stvarnošću...

Bog (Stvarnost, Apsolut) stvara manifestacije, a da ne postoji ni jedan razlog za to. Manifestacije se odvijaju same po sebi. Tako se i procesi u Višim Oblicima Svesti i procesi individualizacije Svesti odvijaju sami po sebi. Osvestiti da su Viši Obliei Svesti i proces individualizacije Svesti, odnosno, Beskonaena i individuaina Svest - iluzija i spontana manifestacija, - to je cilj života.

Ispoljavanje individualne Svesti na nivou sopstvenih manife-stacija, Vibracija-Energija i materije, a uz pomoć uma (koji je takođe manifestacija), odvija se u vremenu i prostoru (manifestacijama i sadržajima uma, čija priroda se zasniva na principu dualnosti (da - ne)). Sa aspekta uma, koji nas goni da (se) stalno nešto pitamo, za sve postoji razlog i ništa nije slučajno, stoga je ono što umom možemo reći - da se smisao života uvida u njegovoj ulozi, a to je - da bude instrument samospoznavanja, jer se individual-na Svest ne može individualizovati bez uma i fizičkog tela kao forme ispoljavanja. Dakle, jeste da ono u čemu živimo i ono što živimo nije ništa drugo nego projekcija uma, ali naš zadatak je da učestvujemo u toj projekciji do kraja. 

"Zaistaje nesrećna osoba, koja, neznajući svoje Sopstvo, uživa u objektima čula, kao onaj koji prekasno uvidi daje hrana koju jepojeo otrovna."20)

 

    • 18)   "Bhagavad-Gita", Grafos, Beograd, 1990, str. 39.
    • 19)   Vidi opširnije: "Zrela Svest", Zoran i Milica Gruičić, YuTOPag, Novi Sad, 2002, str. 11-17.
    • 20)   „Joga Vašišta Sara – Odabrani stihovi“ , Arunačala, Beograd, 1998, str. 5.

     

    —————————————————

    Bivanje

    Zaključci

    * * *

    Bog (Stvarnost, Apsolut) i Njegovo ispoljavanje je Bivanje.

    Bog jedini ima sposobnost manifestovanja, tako da sve mani-festacije imaju izvor u Njemu.

    Bog JESTE, a Njegove manifestacije se spontano odvijaju i ne postoji razlog za to.

    Beskonačna Svest, i individualne Svesti kao njene manifestacije, jesu procesi koji se odvijaju spontano, bez razloga.

    Manifestaciju individualne Svesti u prostoru i vremenu prepoznajemo umom kao naš život, i konstatujući sopstveno postojanje, mi u nemogućnosti da poričemo sebe, gubimo potrebu za dodatnim dokazom da postojimo.

    Um zasnovan na principu dualnosti stvara privid odvojenosti, tako da čovek misli da se njemu nešto zasebno dešava, gubeći iz vida celinu ("slike").

    Kroz molitveno-meditativni proces um se usklađuje sa Svešću i tako se osvešćeno angažuje, omogućavajući spoznaju da je naša suština beskonačna, bezoblična, nepromenljiva, a da je ono što se menja (samo) naše ispoljavanje.

    Spoznati suštinu čoveka, odnosno, "odgovoriti" sebi na pitanje - ko sam ja?, jeste smisao života koji možemo pronaći samo onda kada se, u stanju Bivanja, oslobodimo svake vezanosti za svoju individualnost i život kao formu ispoljavanja individualnosti.

    "Vera u onoga koji zna i ono znano naziva se ropstvo. Onaj koji znaje vezan onim što zna; onje oslobođen kada nema ničeg što treba znati."20

    21) "Joga Vašišta Sara - Odabrani stihovi", Arunačala, Beograd, 1998, str. 26.

     

     

    Nazad