Neznanje Um je ograničen svojom strukturom koja počiva, s jedne strane, na dualnosti, a sa druge, na percepciji sveta pomoću čula. Iz toga proističe doživljaj o sopstvenom postojanju (“ja postojim”), ali i o odvojenosti (“ja sam poseban”). Um je jedini instrument samospoznaje koji imamo ali i privilegija zahvaljujući kojoj se razlikujemo od drugih živih bića. Um takođe predstavlja i uzrok naše bede i nesreće jer mislimo da postojimo kao odvojeno biće. Identifikacija sa telom, umom i dušom jeste neznanje. Čovek koji je u neznanju ne može biti istinski srećan.
Strahovi Svi strahovi bez razlike (strah od smrti, bolesti, strah od gubitka kontrole nad životom, strah od neprihvatanja) stoje na putu tragaocu za Istinom i Srećom.
Vezanosti Vezanost se može razviti bilo za šta, čak i za banalne stvari. Ipak, osnovna vezanost se razvija prema sopstvenom telu, umu, prema sebi kao osobi, prema određenim ljudima i određenim predmetima, ali i prema duhovnosti. Vezanost proizilazi iz poistovećivanja sebe sa osećajem sopstvenog postojanja (“ja jesam, ja postojim”) koji nas nikad ne napušta. Taj osećaj je ujedno u osnovi svih naših motivacija.
Destruktivna osećanja i postupci
– razorna osećanja mržnje, ljutnje, besa;
– svesno ili nesvesno povređivanje drugih; nastaje iz raznolikih ostrašćenosti zadatih karakterom; u osnovi povređivanja drugog je emotivna nezrelost i neznanje (povreda drugog je povreda sebe);
– kontinuirano razmišljanje o opasnostima i mogućim problemima (koje je prešlo u naviku i karakternu crtu).
Uloga negativnih osećanja je da nas pozicionira u tzv. realnosti (vremenu i prostoru) ali su ta negativna osećanja veliki “potrošači energije”. Kada neprekidno razmišljamo o problemima, negativna osećanja postaju destruktivna. Osećanja se pročišćavaju vatrom znanja i stalnim i upornim radom na sebi.
Udružena negativna osećanja i pretpostavke Postoje razne kombinacije negativnih osećanja koje se udružuju i međusobno nadograđuju. Navešćemo samo neke:
– agresija, uzrokovana mnogobrojnim predrasudama i konceptima;
– “bolna sumnja”, kad se bol (duševni, telesni) udružuje sa nepoverenjem u sebe i druge;
– nesigurnost, prikrivena naporom da se zauzme čvrsta pozicija, i agresija (proistekla iz straha) da se ta pozicija nametne drugome (A niko se nije usrećio dokazivanjem da je u pravu.);
– strah da se nešto neće postići i agresija da se isforsira željeni rezultat rada (sve mora da se završi “odmah i sada”).
Prema budističkoj tradiciji negativna dela koja neposredno izazivaju patnju su:
– Telesna: ubijanje, krađa, rđavo seksualno ponašanje (takvo da ponižava drugu osobu);
– Verbalna: laganje, govor razdora, vređanje i dokono naklapanje;
– Mentalna: pohlepa, zloba i pogrešni nazori.
Prema taoističkoj tradiciji, naglašavaju se “tri trovača”: mržnja, žudnja i samoobmanjivanja i obmanjivanja drugih. To su “teroristi” koji smanjuju slobodu i zatvaraju put ka sreći. Oni su označeni u dalekoistočnoj tradiciji i kao “tri smrtna greha”.
Dok god postoje želje i strahovi., sreća za kojom tragamo ostaje samo ideja, nedostižni san. Želje i strahovi postoje zbog tela i uma. Naša vezanost za telo tj. naša poistovećenost sa telom, ogleda se u tome što se grčevito držimo za očuvanje tela (koje jeste naša kuća ali nije naša istina) i u strahu od smrti (kao da je prestanak naših telesnih funkcija ujedno i prestanak naše besmrtne suštine). Vezanost za um dodatno stimuliše stvaranje misli koje naviru zbog toga što imamo iluziju da je svet stvaran. Tako sreću tražimo spolja, u svetu, a ona se krije u nama.
Usmerenost uma ka spolja (ka svetu) dovodi do uživanja u tzv. fantomima sreće. To su novac, moć, lepota tela, prestiž. Ipak, čovek ne doseže sreću jer sve te manifestacije same po sebi ne menjaju kvalitet uma, ne pročišćuju ga i ne dovode čoveka do Istine.
Neznanje, destruktivna osećanja, destruktivni koncepti i destruktivna dela i procesi proizvode mnoga destruktivna stanja i situacije, od kojih su neka:
- iluzije o svom identitetu, poistovećivanje sebe sa telom, umom i svesnošću;
– nizak stepen ljubavi prema sebi, a time i nedostatak samopoštovanja, samopouzdanja;
– nerealno sagledavanje svojih i mogućnosti drugih;
– otežana socijalna komunikacija;
– nedostatak saosećanja;
– potreba za preteranom kontrolom koja dolazi iz straha;
– preterana želja za uspehom, te strast za postignućem i statusom umesto za “strašću” sadašnjeg trenutka.
Neznanje, negativna osećanja i misli, stanja, koncepti, destruktivna stanja i situacije deo su ovog savršenog sveta u kojem su zadovoljstvo i patnja nerazdvojni. U suptilne neprijatelje sreće spada i vezanost za ideju sudbine – da naša sudbina treba da bude nešto posebno (kao da sudbina svakog pojedinca nije već nešto posebno), ili da treba da bude sudbina tzv. velikog čoveka.
Iskustvo stvoreno između strahova i želja pojavljuje se kao energetska struktura koja oblikuje karmu.
Život tako postaje poligon za neispunjene želje, strahove i nerazumevanja.