Verovatno se nekada zapitamo: da li smo, tražeći sreću u ovom svetu, stvorili pogrešne pretpostavke i zaključke?
Priznajmo da smo često tonuli u maštanje o bogatstvu, moći, lepom izgledu, ili zamišljali sreću kao blaženo stanje, mir i harmoniju, gde um zadržava čudesnu moć upravljanja životnim situacijama.
Međutim, um je ograničen upravo samim sobom, odnosno neznanjem, tj
primarnim doživljajem da persona, ličnost postoji (“ja postojim”), a taj doživljaj je iluzija.
Usmerenost uma ka spolja (ka svetu) dovodi do uživanja u tzv. fantomima sreće.
To su novac, moć, lepota tela, prestiž. Ipak, čovek ne doseže sreću jer sve te manifestacije same po sebi ne menjaju kvalitet uma, ne pročišćuju ga i ne dovode čoveka do Istine.
Dok god postoje želje i strahovi sreća za kojom tragamo ostaje samo ideja, nedostižni san. Želje i strahovi postoje zbog tela i uma. Naša vezanost za telo tj. naša poistovećenost sa telom, ogleda se u tome što se grčevito držimo za očuvanje tela (koje jeste naša kuća ali nije naša istina) i u strahu od smrti (kao da je prestanak naših telesnih funkcija ujedno i prestanak naše besmrtne suštine). Vezanost za um dodatno stimuliše stvaranje misli koje naviru zbog toga što imamo iluziju da je svet stvaran. Tako sreću tražimo spolja, u svetu, a ona se krije u nama.
U zapadnoj tradiciji o pristupu sreći se najčešće govori na sledeći način:
– Nivo materije: zdravlje, lep izgled, bogatstvo, moć;
– Nivo energije: sloboda odlučivanja o svom životu kao centralna vrednost, harmonija, mir, blaženo stanje, prijatnost. Na ovom nivou dualni um opstaje zadržavajući elemente prethodnog nivoa;
– Nivo svesnosti: samoostvarenje (realizovan nagon za samospoznajom) i potpuna svesnost kada se opstaje kao Zrela Svest.
U hinduističkoj tradiciji tj. u jednoj od najznačajnijih knjiga hinduističke tradicije Bhagavad Giti, na sreću se gleda sa aspekta tri kvaliteta koja definišu čoveka. To su materija, energija i svesnost.
– Sreća koja proizilazi iz lenjosti, neodlučnosti (ali odmah ima efekat) jeste za osobe prvenstveno vezane za zadovoljavanje potreba fizičkog tela i za materijalne aspekte života – nivo materije;
– Sreća koja proizilazi iz reakcije na prijatna iskustva koja opažamo čulima ukusa, vida, sluha, mirisa, dodira, zbunjuje i svodi sreću na čulno zadovoljstvo – nivo energije vibracija;
– Sreća koja proizilazi iz “pročišćenog uma” jeste potpuna jer je istovetna za potpunom svesnošću, proizilazi iz znanja o sebi, prevazilazi zadovoljstvo, ničim nije uslovljena – nivo svesnosti (Svesti).
U budističkoj tradiciji “dijamantskog puta” najčešće se navode sledeći elementi:
– Znanje: znanje o Istini tj. poistovećivanje sebe sa Znanjem (Istinom, Ljubavlju);
– Nevezanost: oslobađanje od “lažnog ja”, odsustvo pretpostavki o stvarnosti, odsustvo gotovih mentalnih konstrukata, spontanost;
– Saosećanje: aktivno pomaganje saosećanjem tj. kreativna empatija;
- Milosrđe: davanje bez razloga i očekivanja, i bez samozadovoljstva;
- Radost: bivanje u flou stanju, sjedinjenost sa trenutnom aktivnošću.