SREĆA KAO ISKUSTVO

Za sreću kao iskustvo koriste se sledeći izrazi:

Svesnost samoispunjenja. Spoznaja Istine o sebi i življenje te Istine, življenje na najbolji mogući način.
Zato je potrebno:
- razvijati svesnost o sebi i svom životu kroz razumevanje toga šta život pokušava da nam kaže (koje su to aktivnosti koje najviše odgovaraju nama i drugima);
- pronaći način kako da se prepozna šta je naša misija i da se usmere sopstveni potencijali u tom pravcu.
Spokojstvo. Proizilazi iz:
smirenog (spokojnog) uma – kada su emocije i misli usklađene sa celinom uma (stanje neuznemirenosti);
osvešćeno angažovanog uma – kada su osećanja i misli harmonizovani i ispoljavaju se spontano.
Spokojstvo nastaje kada unutrašnji (tzv. spokojan um) i spoljni (tzv. osvešćeno angažovani um) funkcionišu harmonično. Tada sve izgleda besmisleno osim sopstvenog postojanja. Svaka aktivnost čini se besmislenom osim spontanosti, ispoljene kreativnom empatijom.
Nevezanost. Nevezanost za život, zadovoljstva, druženja, ishranu, seks – ne znači ni ravnodušnost niti odbijanje, nego smirenost u uspehu i gubitku. Naravno, i u bolu i zadovoljstvu. Nevezanost podrazumeva:
nevezanost za emocije, misli, koncepte, svekoliku aktivnost i
neaktivnost (nedelanje) tj. stanje mirovanja.

Nevezanost proizilazi iz odsustva ega koji se kroz transcendenciju uma poništava. Ego i um su u tesnoj sprezi. Ako se dualistički um prevaziđe (prestrukturiše), umna aktivnost tada neposredno izvire iz svesnosti, a ne iz ego doživljaja “ja postojim” koji automatski stvara vezanost za život, zadovoljstvo.
Sloboda od destruktivnih emocija i misli. Ovaj oblik sreće nastaje kroz promenu strukture uma. Čovek može da menja mesto stanovanja, posao, partnere, ali ako ne promeni um, proizvešće slične životne uslove i probleme od kojih zamišlja da je pobegao. Bol i zadovoljstvo, tuga, bes, ljutnja, pobede i porazi, sve su to samo instrumenti, čiji je jedini smisao da ono što je u nama izvuče na površinu. Sva patnja i nesreća sa kojima se suočavamo u životu nastaju zbog naše vezanosti i zavisnosti od zadovoljstva.

Prevazilaženje strahova i želja. Strahovi se mogu prevazići nevezivanjem za telo i um tj. eliminacijom destruktivnih emocija, koncepta i destruktivnih sadržaja memorije. Želje se prevazilaze kroz njihovo osvešćivanje tj. prepoznavanjem i neutralnim stavom. Kakav je to stav? Ako se želja ostvari, u redu. Ako se ne ostvari, opet u redu.

Živeti ovde i sada. Živeti bez žaljenja za prošlošću (jer se prošlost ne može promeniti) i bez planova za budućnost (bez očekivanja koja vezuju i blokiraju mogućnost sreće, ostvarive samo ovde i sada). Svako iskustvo (koje postoji samo ovde i sada) može da bude instrument duhovnog života tj. šansa za samorealizaciju i sreću. Istorija čovečanstva je istorija duhovnosti (samospoznavanja), ali čovek današnjice je više nego ikad okrenuo um ka spolja, zasnivajući svoj život na analizi prošlosti i planiranju budućnosti. U toj situaciji za bivanje u sadašnjosti (dakle, bez analiziranja i bez planiranja) ostaje vrlo malo mogućnosti.

Istraživanje tj. samoistraživanje. Samoistraživanje je uvek zanimljivo iskustvo, otkriva nam nešto novo o nama. Najveća hrabrost je istražiti sebe. Samoistraživanjem se ruše koncepti o samom sebi, što može biti veoma bolan proces. Verovanje ne može da zameni samoistraživanje. Vera ide ruku pod ruku sa radom na sebi. To su dva kraja istog procesa. No, krajnji rezultat, samospoznaju – donosi poniranje u sebe. Samoistraživanje se svodi na dve staze istog cilja:

povlačenje u samoću – radikalno odricanje (od seksa, određene hrane, druženja) i
staza vršenja dužnosti (porodičnih i drugih socijalnih aktivnosti).

Životno iskustvo. Iskustva iz meditacije donose fizičke, emocionalne i mentalne promene, razvoj emocionalne i spiritualne inteligencije, te povezivanje klasične, emocionalne i spiritualne inteligencije u cilju razvoja umeća samospoznavanja, ličnih umeća, društvenih umeća i umeća pristupa. Meditacija doprinosi samoosvešćivanju. Promenom kvaliteta uma, menja se sve. Čovek je boljeg zdravlja, uspešniji u rešavanju tekućih problema, ima kvalitetnije odnose s okolinom. Samim tim, životno iskustvo jeste pokazatelj unutrašnjih procesa.

Flou stanje ili iskustvo kada se poistovećujemo sa onim što činimo, zaboravljajući na svoju ličnost, bistrog uma uz potpunu usmerenost na dati proces. Ovo iskustvo važnije je od bogatstva, slave, moći i drugih uvreženih pokazatelja sreće.
Može se reći da postoje tri nivoa flou stanja:
Prvi, kada se za momenat ili nekoliko sekundi doživi stanje poistovećenosti sa onim što se čini, uz doživljaj da je to maksimalno dobro urađeno;
Drugi, kada postoji svest o usklađenosti pojedinačnih i grupnih osećanja i misli u dužem vremenskom periodu – oseća se unutrašnja harmonija, smirenost i opuštenost, činjenje teče spontano, nema tenzije i potrebe da se ono ubrza ili uspori.
Treći, kada su osećanja i misli harmonizovani između sebe, i kad se ima svesnost o tom stanju (“znam da mislim ono što osećam i osećam ono što mislim”). To podrazumeva ucelovljen um, kada flou prožima sve sfere života.

Zahvalnost. Uživanje u osećanju zahvalnosti počiva na činjenici da smo svi jedno biće. Od zahvalnosti koju osećamo i iskazujemo prema drugome nas same plavi osećanje sreće. Kao da proširujemo granice sopstvenog bića na ono što je i inače naše. Proces je dodatno podstaknut emocijom obostranog saosećanja. Iskazivanje zahvalnosti utiče na formiranje pozitivnih aspekata identiteta – svi imaju korist od toga (što bi moderna psihologija nazvala win win pristup).

Dobro raspoloženje (radost života). Ogleda se u ljubavi prema životu, u razigranosti i zainteresovanosti za izvorna pitanja, u čuđenju i humoru. Da bi uživali u svemu što život donosi, moramo da naučimo da uživamo bez ikakvog posebnog razloga.

Život je “bojno polje”, gde se iluzije sukobljavaju, one ratuju same sa sobom, ali i sa Istinom. Ništa se neće postići ako čovek negira da postoje iluzije, da je on sam kao pojava iluzija, da je čitav pojavni svet iluzija. Traganjem za izvorom iluzije, izvorom života kroz zainteresovanosti za izvorna pitanja otkrivamo da je on jedini “instrument” samospoznaje.


1 Vidi: “Razvoj svesnosti lidera”, Zoran i Dušan Gruičić, yuTOP agencija, Novi Sad, 2011, str. 53–98.